PITANJA I ODGOVORI

Kada se javiti na prvi ginekološki pregled?

Ukoliko nemate neki medicinski problem, prvi ginekološki pregled se preporučuje u 18 godini. Pre početka redovnih ginekoloških pregleda, mlade žene uvek mogu da posete ginekologa i na taj način da reše eventualne nedoumice u vezi sa planiranjem prvog seksualnog odnosa kao i u vezi sa eventulanim tegobama koje mogu imati. Međutim, potrebno je da se javite ginekologu ukoliko imate neki od sledećih problema:

• imate 16 godina, a još uvek niste dobili prvu menstruaciju
• imate 18 godina, a nikada ranije niste posetili ginekologa
• postali ste seksualno aktivni
• seksualno ste aktivni i primetili ste izostanak menstruacije
• imate duge menstruacije (duže od devet dana)
• imate grčve u donjem delu stomaka
• imate obilan sekret iz vagine
• imate svrab u predelu genitalija
• razmišljate o tome da koristite neko kontraceptivno sredstvo

Koliko često su potrebni pregledi?

Nakon prvog pregleda, lekar će reći koliko često treba da posećujete ginekologa, a to zavisi od Vašeg zdravstvenog stanja i porodične anamneze.

Priprema za ginekološki pregled

Postoji nekoliko koraka koji će Vam pomoći da se pripremite za pregled:

• Ginekološki pregled zakažite za dan kada nemate menstruaciju, osim ukoliko nemate problem upravo kada imate krvarenje pa lekar želi da ima uvid u tačno stanje;
• Nemojte da imate vaginalni odnos ili da stavljate bilo šta u vaginu jedan dan pre pregleda;
• Nemojte pri tuširanju koristiti proizvode za kozmetiku vagine, jer mogu zamaskirati određena stanja;
• Napravite spisak pitanja koja želite da postavite svom lekaru;

PSOS-sindrom policističnih jajnika je poremećaj zastupljen u 3-5 % žena u reproduktivnom periodu.

Praćen je nizom simptoma od kojih su najčešći: neregularnost menstrualnih ciklusa, izraženi znaci hiperandrogenemije (viška muških polnih hormona) i u značajnom procentu infertilitetom (smanjenom plodnosti).

Simptomi

• poremećaj menstrualnih ciklusa koji varira od nepravilnih krvarenja do višemesečnih i potpunih izostanaka ciklusa
• pojačana maljavost,muškog tipa;akne a u nekim slučajevima pojačano opadanje kose
• gojaznost,uz čestu pojavu povišenog pritiska
• pojava metaboličkih poremećaj-pojačano lučenje insulina usled insulinske rezistencije,smanjenje funcije štitaste žlezde, ponekad povišen nivo prolaktina i hormona nadbubrežne žlezde

Dijagnoza

Postavljanje dijagnoze zahteva da se odradi niz dijagnostičkih procedura od kojih su najznačajnije:

• UZ pregled-uglavnom se koristi transvaginalni UZ pri čemu se procenjuje veličina i građa jajnika(pre svega građa unutrašnjeg dela jajnika-strome i postojanje folikula određene veličine i rasporeda u stromi)
• analiza hormonskog statusa
• test opterećenja šećerom-OGTT,kao i nivo insulina
• merenje količine i rasporeda masnog tkiva

Obzirom da se radi o kompleksnom sindromu poželjno je da se pacijentkinja, ukoliko ima neki od navedenih simptoma, javi ginekologu kako bi se sprovela evaluacija i nakon toga primenila adekvatna terapija,a samim tim i sprečila pojava mogućih komplikacija.

Endometrioza je oboljenje koje karakteriše pojava i usađivanje delova sluzokože materice (endometrijum) izvan svog mesta, odnosno izvan materične šupljine. Bolest je vezana za generativnu dob žene, i ono nastaje i opstaje dok traje funkcija jajnika, ne javlja se pre puberteta, a novi slučajevi ne nastaju nakon menopauze. Žarišta endometrioze reaguju na hormone jajnika, na njoj se odigravaju ciklične promene kao i na sluzokoži materice.

Simptomi

• Bol vezan za menstrualni ciklus
• Bol pri odnosu (dyspareunia)
• Bolnost pri defekaciji kod žarišta na crevima.
• Bol u maloj karlici (pelvialgia)
• Hematurija i dizurija kod endometrioze mokraćnih organa.
• Neplodnost (30-40% pacijentkinja sa endometriozom, dva puta više nego u opštoj populaciji).

Detinjstvo je doba života od rođenja do puberteta.

Normalno rastenje je jedan od najpouzdanijih  pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta, adekvatne ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja.

Vulvovaginitis

Vulvovaginitis čini 80% svih ginekoloških problema u dečjoj dobi. Simptomi su: pojačana sekrecija , osećaj žarenja, pečenja , tegobe sa mokrenjem. Roditelji primete sekret na vešu devojčice. Devojčice se žale na peckanje ili svrab (često se češu) ili plaču prilikom mokrenja. Vulvovaginitis se najčešće javlja u periodu od druge do pete godine života. Uzroci su uglavnom bakterije, crevni paraziti. Vulvovaginitis često prati prisutnost hroničnih žarišta, kao što su : infekcija srednjeg uva, krajnika i inficirane rane. Posledica je i stranog tela koje devojčica uvuče u vaginu. Zbog svraba na koži stidnice postoje znaci češanja. Koža je crvena, natečena, osetljiva. Fiziološki  pojačan sekret se javlja početkom puberteta , obično godinu dve pre nego što počnu  menstruacije.

Sinechiae vulvae

Male usne su slepljene u središnjoj liniji . Cela vulva ima zaravnjen izgled i ne vidi se ništa osim klitorisa. Uzrok sinehija: diskretna infekcija koja u procesu zarastanja dovodi do slepljivanja. Lečenje je efikasno uz pomoć estrogenskih krema. Devojčice nisu "male žene". One imaju ginekološke probleme koji su karakteristični za njihov rast i razvoj. Pubertet je doba telesnog , duševnog i polnog  sazrevanja jedne osobe. U pubertetu , mozak preko hipofize stimuliše proizvodnju polnih hormona. Ovi hormoni deluju na mozak adolescenta i uzrokuju upadljive i često veoma iritantne promene u ponašanju. Prvi znak puberteta kod devojčica najčešće je porast dojki. Nije redak slučaj da pubertet počne rastom jedne dojke pri čemu nekada prođe i 6 meseci pre nego što počne rast druge. To može da izazove zabrinutost roditelja , a nekada je uzrok pogrešne biopsije tkiva dojke. Pod uticajem estrogena dolazi do rasta dojki, rasta i sazrevanja spoljašnjih genitalija , vagine i uterusa i karakterističnog rasporeda masnog tkiva.

Juvenilna krvarenja

Posledica su neusaglašene hormonalne ravnoteže. Ova krvarenja javljaju se u pubertetu, najčešće između 12. i 18.g. Osnovni uzrok u nastajanju juvenilnih krvarenja je nedovoljno lučenje  progesterona u jajnicima devojčica zbog neredovne ovulacije.Kao posledica javlja se neuredno, produženo  i obilno krvarenje iz materice, koje uskoro dovodi do ispoljavanja znakova anemije. Lečenjem juvenilnih krvarenja treba zaustaviti krvarenje i lečiti anemiju.

Dojke su parne, mlečne žlezde, koje se sastoje se od žlezdanog, masnog i vezivnog tkiva. Žlezdano tkivo je rasporedjeno u 12 do 20 lobusa ili tkzv. ostrva, trouglastog oblika i svaki lobus ima po jedan izlazni kanal, koji je otvoren prema bradavici. Samo mleko nastaje u sekretornim ćelijama alveola, koje predstavljaju deo građe lobusa. Čvrstina dojki u velikoj meri zavisi od kvaliteta prisutnog vezivnog tkiva, dok zapreminu dojke značajno menja količina masnog tkiva.

Opuštenost dojki nastaje prirodnim procesom starenja, ali i zbog naglih promena tezine,  sile gravitacije, kao i posledica trudnoće i dojenja.

Usled nepravilnog razvoja dojki, koji započinje u 5 nedelji trudnoće u utrobi majke, od mlečnih nabora, mogu se javiti dodatne bradavice (politelija), ponekad praćene razvojem dodatnog  žlezdanog tkivo (polimastija). Navedene promene nastaju duž linije razvoja dojki, koja ide od axile do prepone. 

Asimetrija u obliku i veličini može biti posledica nepravilnog rasporeda žlezdanog tkiva u ranim fazama  razvoja dojki. Zanemarljiva asimetrija dojki može biti u sklopu desno ili levorukosti. Velike dojke su prisutne češće kod osoba prekomerne telesne težine, dok su manje dojke zastupljenije kod osoba koje su dosta fizicki angažovane, kao što su sportiskinje.  Za varijacije u veličini dojki  ima uticaja i nasledni faktor.

Estetska korekcija dojki se danas sve više primenjuje, u cilju smanjenja ili povećanja dojki i najpodesnija veličina implanta bi trebala da bude u skladu sa prosečnom težinom dojki, koja je 200 do 300 grama. Izuzetno velike dojke, opterećuju kičmeni stub, rastežu kožu i kompromituju vaskularnu i limfnu mrezu . Dojenje sa silikonskim implantima može biti otežano, posebno vezano za polukružne rezove u predelu bradavice.

Na sredini dojke se nalazi  krug tamnije, rozikaste boje, koji se naziva areola i okružuje samu bradavicu. Na obodu areola se nalaze sitne kvržice. gde su smeštene lojne žlezde, koje svojim sekretom podmazuju bradavicu i štite je tokom dojenja.  Tokom trudnoce i dojenja, bradavice i areole su hiperpigmentisane, tj. jače braonkasto prebojene.

Žene se najšešće javljaju kod lekara zbog bolova u dojci , koja se naziva mastodinija. Uzroci mogu biti različiti, a  najčešće su vezani za hormonske oscilacije u toku ciklusa. Takav bol je karakterističan u drugoj fazi ciklusa i obično ne traje duže od 7 do 10 dana pre početka mesečnog krvavljenja. Bol je češće prisutna u gornjim, spoljnim regijama dojke, prema pazušnoj jami i praćena je osećajem napetosti I povećanjem dojki u volumenu do 30 ml. Ovakvi simptomi su vezani za predmenstrualni sindrom i javljaju se zbog povećanog protoka krvi, vaskularnog proširenja i zadržavanje vode. Drugi uzroci bolova u dojkama mogu biti usled prisustva promena, dobroćudnog karaktera, lokalnog upalnog procesa, kao i posledica odmaklih malignih promena.

Ponekad se žena žali na  peckanja u predelu bradavice. gde koža može biti isušena i istanjena. Takvo stanje je najčešće posledica lokalne iritacije, zbog korišćenja, grubljeg, sintetickog grudnjaka, kao i moguća osetljivost na jake, parfimisane kupke ili sredstva za pranje veša. Preporučljivo je koristiti pamučne grudnjake, posebno u fazi dojenja i  negovati bradavice kremama koje u sebi sadrže lanolin i vitamin B i E.

Tokom života žene dojke, prolaze kroz različite faze.

Sve do puberteta nema razlike u  gradji dojki  izmedju muškarca i žene.  Sa početkom puberteta nastupaju brojne promene, započinje funkcija jajnika i sa dejstvom hormona počinje razvoj mlečnih žlezda kod žena.

Trudnoća priprema dojku za dojenje i pod uticajem hormona Prolaktina dolazi do proizvodnje mleka, koje se kanalićima sprovodi do otvora bradavica. Starenjem i ulaskom u menopauzu, usled manje proizvodnje hormona od strane jajnika, smanjuje se broj  režnjeva, i žlezdano tkivo se zamenjuje masnim tkivom. Dojke se smanjuju i menjaju oblik.

Mozda i zato što je “život” žlezdanog tkiva dojke dinamičan proces, jer se promene u dojci dešavaju mesečno, a i tokom puberteta, trudnoće, dojenja i menopauze, tegobe vezane za dojke su mnogobrojne.

Osećajem postojanja “grudvi” ili “tvrdjih ploča” unutar samog tkiva dojke, naročito pred početak menstruacije, praćene bolovima najčesce su posledica postojanja fibrocistične displazije, u okviru koje postoji dosta cista. Veličina cisti se prati i po potrebi aspirira sadrzaj ciste, ako dostigne velicinu preko 2,5 cm i neobičnog je izgleda. Sadržaj ciste se šalje na dalju analizu.

Pored cisti, fibroadenomi predstavljaju najčešću benignu promenu tkiva dojke, i za razliku od cisti koje su ispunjene tečnim sadržajem, Fibroadenomi su jasno ograničene, pokretne solidne promene. Dok se ciste i displazije ne operišu, uklanjanje Fibroadenoma se predlaže, ukoliko dostignu veličinu preko 2 cm.

Rak dojke je najšešći karcinom kod žena. Smatra se da 1 u 8 žena, oboli od ove teške bolesti. Maligna bolest dojki, najčešće nastaje divljim umnožavanjem ćelija iz mlečnih kanala ili samih lobusa tj. režnjeva, zbog čega su i najčešči tipovi duktalni i lobularni karcinom. U početnim fazama razvoja, koja traje 6 do 10 godina, bolest je neinvazivna, da  bi zatim prešla u invazivnu fazu, sa mogucnošću širenja bolesti na regije van samih dojki. Žene najčešće napipaju promenu u dojci, kada dostigne veličinu od oko 2 cm, u uznapredovaloj fazi bolesti. Rana detekcija je važna, upravo zbog toga što manji tumori dojke, vel do 1 cm, ograničeni samo na dojku, imaju uspešnije lečenje u preko 90% slučajeva.

Kod osoba koje imaju porodično opterećenje za ovu tešku bolest (što je oko 12% svih slučajeva karcinoma dojke), predlog je da se češće kontrole dojki započnu 8 do 10 godina ranije u odnosu na godine kada je bolest otkrivena kod bliskih srodnika, kao što su majka, sestra, tetka ili baka.

Neki od simptoma koje žena primeti su mali čvor na dojci, promena oblika dojke, ili same bradavice, zadebljanje i promena boje kože, kao i iscedak iz bradavice.

Faktori rizika koji povećavaju rizik za nastanak ove bolesti su svakako godine života, jer se bolest češće javlja kod žena preko 50 te godine života, zatim rani početak prve menstruacije pre 12 god (menarha) i kasna menopauza, posle 54 godine života, hormonska supsticiona terapija, u trajanju dužem od 5 godina, prekomerno ponavljane  biopsije žlezdanog tkiva dojke i ranija maligna bolest, zatim debljina, stres kao i prekomerna upotreba duvana i alkohola. Smatra se da postoji  loš uticaj parabena, hemijske supstance  koja oponaša efekat estrogena, a koja se nalazi u mnogim kozmetickim preparatima.

Ne postoji jedinstven uzrok za nastanak malignih bolesti dojke, ali delimično smanjenje rizika za ovu bolest može se postići zdravijim načinom života, kontrolom telesne težine i fizickom aktivnošću. Protektivni faktori su takodje i ostvarivanje trudnoće pre 25 godine života, kao i dugotrajno dojenje. Nepotpuna istraživanja kažu da je upotreba kafe, takodje faktor koji će smanjiti pojavu ove bolesti.

Periodično žena treba da sama prepipa svoje dojke, najbolje po završetku mesečnog krvavljenja, od 5 tog do 10 og dana ciklusa.

Ultrazvučni pregledi se preporučuju jednom godišnje, posebno kod mladjih žena, gde je pouzdanost mamografije slabija.

Preporuka je da se kontrolni mamogrami rade jednom u dve godine, kod žena starijih od 45 godine. Ako se uočene promene ne mogu dijagnostički razjasniti, pristupa se biopsiji tj. uzimanja tkiva za mikroskopsku analizu.

I za kraj bih spomenula da se 5. februar obeležava kao dan Svete Agate, koja je živela na Siciliji u trećem veku i koja je predstavlja zaštitnicu žena od bolesti dojke.

Svetski dan borbe protiv raka dojke   je  24.oktobar.

Marija Obradović